Ako postoji ime koje je utkano u temelje srpskog sestrinstva i humanosti, onda je to Anka Đurović (1850–1925) — žena čije je herojstvo prevazilazilo granice profesije.
U doba kada nije postojala formalna medicinska škola, niti organizovana zdravstvena služba za žene, ona je hrabro zakoračila u svet patnje, ratova i neizrecivih žrtava, i postala simbol požrtvovanosti.
Njena dela bila su toliko velika da ju je Međunarodni Crveni krst odlikovao Medaljom Florence Nightingale — najvišim priznanjem koje jedna bolničarka može da dobije u svetu.
Za jednu ženu iz Srbije krajem 19. i početkom 20. veka, to je bio istorijski podvig.
Anka Đurović nije bila bolničarka po diplomskom pozivu.
Ona je bila bolničarka po srcu.
Još u mladosti priključila se humanitarnim organizacijama koje su brinule o bolesnima, udovicama i siročadi. U to vreme žene u Srbiji nisu imale institucionalnu podršku da rade u medicini, ali to Anku nije zaustavilo — naprotiv, samo ju je ojačalo.
Anka je učestvovala u gotovo svim ratovima koje je Srbija vodila u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka: Prvog Srpsko–turskog rata, Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Tokom svakog od ovih sukoba ona je bila tamo gde je bilo najopasnije: u rovovima, improvizovanim bolnicama, pored ranjenika koji su umirali na rukama, usred epidemija koje su kosile i vojnike i lekare.
Anka je organizovala poljske sanitetske stanice i često sama vodila odeljenja bez dovoljno opreme. U uslovima gladi, bola i nedostatka higijene, ona je održavala red, bdela nad ranjenima i učila druge žene kako da neguju bolesne.
Jedan od najtragičnijih događaja u srpskoj istoriji, ali i jedan od najjačih simbola Ankine hrabrosti, jeste povlačenje preko Albanije (1915–1916). Anka je ostala uz ranjenike, pružala negu na otvorenom, bez opreme, hranila ih od sopstvene zalihe, forsirala sebe preko granica fizičke izdržljivosti.
Na Krfu, gde su stigli oni koji su preživeli, nastavila je da brine o iscrpljenim, obolelim i ranjenima — i kada su mnogi lekari padali od napora, ona nije odustajala.
Za svoj rad, Međunarodni komitet Crvenog krsta dodelio joj je Medalju Florence Nightingale, najviše svetsko priznanje za bolničarke.
To priznanje se dodeljuje retkima. Samo onima koji su rizikovali život da bi spasavali tuđe. Ankina medalja potvrda je njene hrabrosti, njenog nesalomivog duha i njenog istorijskog značaja za razvoj sestrinstva.
Njena priča danas je deo velikog nasledja o ženama koje su—pre nego što je postojalo obrazovanje, bez opreme i bez priznanja—formirale ono što danas nazivamo profesionalnim medicinskim sestrinstvom.
Danas je zdravstveni sistem unapređen, ali su žrtve medicinskih sestara, koje nose teret smena, odgovornosti i emocionalnog rada — iste kao pre 100 godina.
Zato je važno da se sećamo Anke Đurović.
Ona je podsetnik da je uniforma mnogo više od odevnog predmeta.
To je poziv, misija i simbol hrabrosti.
Zahvaljujući njoj i ženama poput nje, danas postoji tradicija sestrinstva u Srbiji koja stoji rame uz rame sa najboljima u svetu.
Njena medalja Florence Nightingale nije samo priznanje — to je poruka budućim generacijama:
“Heroine se ne rađaju. One nastaju svaki put kad izaberu da pomognu drugome.”
Za više informacija o ovoj neverovatnoj ženi heroini posetite njenu wikipedija stranicu.